_2-800x400-fixwidth.jpg)
Iza sebe čujem: škljoc, škljoc.... škljoc
Okrećem se i ostajem zadivljena.
"Mama, mama, želim i ja da imam ovo što ima ova teta."
"Foto-aparat"- kaže mama.
"Da, da! Želim i ja kad odrastem da slikam ovako kao ona."
Mama me pogleda., nasmija se i dade mi znak da ima još mnogo vremena dok porastem. Prolazile su godine, ja sam odrastala, ali moja dječija želja za foto-aparatom se nije gasila. Naprotiv. Kako sam rasla, tako je i ona bila veća.
_6.jpg)
"Mislim da bi sad mogla da mi kupiš foto-aparat. Dovoljno sam, valjda, velika."- opet se obratih majci. Ona opet ništa ne odgovori, samo me pogleda, nasmiješi se i svojom rukom, nježno kao pero, pomilova me po licu.
Ne sjećam se koliko sam tada imala godina... Danas mi je sedamnaest.(mislim ovo sam pisala sa 17 godina. Sad imam 18.) Imam odličan telefon, sa dobrom kamerom. Fotografisanje je postao moj hobi. Ne može da prođe ni jedan dan da bar nešto kamerom ne zabilježim.
_1.jpg)
Fotografija je postala moja strast.
Ponekad me pitaju zašto je toliko volim, zašto imam potrebu da slikam skoro sve kada šetam. Nasmiješim se, kao onda majka meni. Ne bi razumjeli. Ne bi razumjeli da tako bilježim sve lijepe trenutke kojih ću se jednog dana ovako moći sjetiti.
Da, preko fotografija mogu da iskažem svoje naiskrenije emocije na najbolji način. Zato je volim. Jednostavno sam takva. Mogu satima da sjedim i posmatram ljude oko sebe tražeći neki, drugome sasvim običan detalj.
_13.jpg)
Iskrena da budem, nisam profesionalni fotograf, daleko sam od toga, ali se jako trudim da sve fotografije koje napravim budu dobrog kvaliteta. Obećala sam sebi da ću skupljati novac za profesionalni foto-aparat i jednog dana ostvariti svoju zelju od malena.
I vama savjetujem: Napravite fotografije, to je zabavno i opušta. Naravno, samo ako to zavolite. Takav je slučaj kod mene. Trudim se da slikam srcem, telefon je samo srestvo a fotografije su-najvrijednije uspomene.
Autor: Teodora Pavićević
Foto: Teodora Pavićević
-200x200-rez.jpg)
